Tajna istorija Tvin Piksa

Nedavno je završena famozna treća sezona serije Twin Peaks, snimljena nakon čitavih 25 godina pauze. Ostavila nas je bez odgovora na mnoga pitanja, u situaciji da moramo sami da povezujemo razbacane parčiće informacija, sa potpuno novim elementima mitosa uvedenim pred sam kraj. U takvoj situaciji interesantno je okrenuti se knjizi Tajna istorija Tvin Piksa (The Secret History of Twin Peaks) koju je prošle godine (18. oktobra 2016) objavio Mark Frost, racionalniji i konvencionalniji član stvaralačkog dueta Frost/Linč.


Dizajnirana kao epistolarni roman, namera ove knjige bila je da obožavaocima serije, ali i onima koji je još nisu pogledali, pruži podsećanje na događanja od pre 25 godina, uz proširivanje pozadine, narativa, kao i biografije mnogih likova. U njoj možemo naći mnoge autentične dokumente iz stvarnosti (novinski članci, govori političara, akta sa kojih je skinuta oznaka poverljivo) ali mnogi od njih su i izmišljeni za potrebe priče. Premisa je sledeća: FBI je pronašao zapečaćenu kutiju sa beleškama i nalazima misterioznog Arhivara o bizarnim događajima koji su se dešavali u gradiću Tvin Piks još od početaka nezavisnosti Sjedinjenih Država (pod Tomasom Džefersonom) pa sve do danas. Mi čitamo njegove nalaze i komentare ali takođe i opaske FBI agenta koji datu materiju analizira, sa inicijalima TP (gledaoci serije će lako shvatiti o kom agentu se tačno radi).


Ono što je karakteristično za ovo delo je da nam pruža uvid u način razmišljanja već spomenutog kreativnog dvojca, njihov pogled na prirodu i nameru umetničkog dela, kao i na horizont očekivanja koji shodno tome mi kao gledaoci treba da prihvatimo. Evo kako Arhivar počinje svoj zapis: ''Mudar čovek mi je jednom rekao da je misterija najznačajniji sastojak života, iz sledećeg razloga: misterija stvara čuđenje, koje vodi ka radoznalosti, koja zatim pruža osnovu za našu želju da razumemo ko smo i šta smo zaista. Potraga za značenjem u srcu života nas vodi ka kontemplaciji večne enigme. Misterije su priče koje pričamo samima sebi da bismo se nosili sa otporom života prema našoj čežnji za odgovorima. Misterije su brojne. Ovaj kontinent, ova zemlja, naše sopstveno zemaljsko poreklo, sve to je ispunjeno njima, one podupiru našu egzistenciju, i dolaze pre svih naših detinjastih pojmova o 'istoriji'. Mitologija prethodi našem pristupu istorijskim ili naučnim činjenicama i, kao što sada znamo, ispunjava približno istu funkciju za ranije civilizacije - pružajući značenje u suočenju sa nemilosrdnim, indiferentnim univerzumom - ali u odsustvu naučno proverljivih činjenica nekada je neophodno smatrati ih za jednu te istu stvar.''


Tokom daljeg razvoja romana, kao i u seriji, jasan je otpor autora prema današnjem prevlađujućem stavu prema životu, a to je da tvrda empirijska nauka daje sve odgovore na sva pitanja, što naravno vodi u vulgarni materijalizam i sveopštu tupost i nezainteresovanost za alternativne poglede na stvarnost. Evo kakva razmišljanja iznosi psihijatar Džekobi u svom osvrtu na tragičan kraj Lore Palmer: ''Pogrešna prilagođavanja nezadovoljnih domaćica i neprijateljski nastrojeni tinejdžeri su za mene bili simptomi jednog većeg, kolektivnog društvenog poremećaja - u redu, nacrtaću vam: rastuća korporativna pohlepa, omogućena institucionalnom korupcijom, pokretana i izopačena prljavim novcem, što vodi generalizovanom raširenom materijalizmu, militantnom neznanju, militarističkom trijumfalizmu i raširenom gubitku duhovne autentičnosti - to je izjedalo temelj naše kulture.''

U svetlu svega ovoga jasno je zašto Linč i Frost vrše subverziju onoga što prepoznaju kao pogubno za duh. To obuhvata ne samo implicitnu i tihu kritiku svega gorepomenutog, već i izokretanje opšte prihvaćenih, rigidnih pravila pripovedanja, što se naročito vidi u trećoj sezoni serije, gde se informacije gledaocu pružaju na jedan nelinaran način i on je primoran da se potrudi oko njihovog osmišljavanja. Takođe, pravi se razlika između termina misterija i tajna. Misterije su kao što smo već videli nešto pozitivno dok tajne čuvaju oni koji nam ne misle dobro, korumpirani političari, pripadnici tajnih organizacija koji misle samo na sebe i svoje interese.

Linč i Frost se okreću mitologijama drugih naroda i rasa. Tu su naravno američki urođenici, kao i druga plemena iz celog sveta, uključujući mitove i priče sa Dalekog istoka. Međutim, na Zapadu već postoji dosta duga tradicija takvog alternativnog duhovnog života, još od polovine devetnaestog veka sa naletom spiritizma, teozofije i hermetičkih učenja. U tom pogledu veoma je interesantno videti da nam Frost u ovoj knjizi otkriva inspiraciju za neke elemente priče u Tvin Piksu. Jedan od likova u Tajnoj istoriji je Džek Parsons, naučnik i okultista, sledbenik Teleme (grčka reč za volju), religije koju je stvorio ozloglašeni Alister Krauli. Krauli je takođe bio autor romana Mesečevo dete u kojem se dve grupe, Beli i Crni Magovi, bore za prevlast nad detetom koje treba da bude rođeno (što veoma podseća na Belu i Crnu ložu iz Tvin Piksa, i Loru Palmer uhvaćenu između ta dva).


Još jedan izuzetno značajan detalj za nas kao gledaoce serije jeste da pomenuti Parsons želi da izvrši crnomagijski ritual kojim bi prizvao Babalon, koja je u sistemu Teleme boginja, poznata i kao Crvena žena, Velika majka, ili Majka grozota. Naravno, nameće se analogija sa Džudi, demonom koji je u seriji uveden pred sam kraj, na vrlo zbunjujući način, i oko kojeg se ispreda najviše teorija. Džudi je majka BOB-a i ostalih demona (drvoseče), ona ih je ispovraćala 1945. u jednoj sceni koja je paralela povraćanja garmonbozije zlog Kupera. FBI agent Gordon Kol, kojeg tumači sam Dejvid Linč, kaže da je originalno ime tog demona Džao Dei, što na kineskom znači rasvetliti, ili objasniti. Naravno, jasna je poruka za gledaoce, samo jedna od mnogih, a to je da se upravo objašnjavanje smatra za najveće zlo jer ono ubija misteriju koja je nešto najdragocenije, kao što smo već utvrdili.


Ima još mnogo primera svojevrsnih meta-komentara u romanu, kao kada agent koji analizira građu Arhivara pravi otvorena poređenja sa filmovima, i čak spekuliše da su neki od aktera u seriji možda dobili ideju za svoje postupke gledanjem filmova, što je naravno aluzija upravo na same autore (pomenuti su Body Heat, Jeremiah Johnson, Close Encounters of the Third Kind, JFK i drugi).

Evo kako jedan od likova u romanu pred sam kraj govori o misterioznim bićima čijim se istraživanjem bavio celog života (bića iz Bele i Crne lože): ''Verujem da njihovo prisustvo ispunjava više od nebesa ili ove šume; oni su u korenu uzroka svakog nadnormalnog ili paranormalnog iskustva koje je naša vrsta zabeležila: religioznog, spiritualnog, naučnog, duhovnog, inspiracijskog, anđeoskog i demonskog. Od zapaljenog žbuna do Fatime i Lurda, do 'vampira' i nebeskih ljudi, čudovišta i noćnih otmica i Rozvela i Homsteda, i svih onih čudnih letelica i svetala koje su milenijumima viđali toliki mnogi od nas na mnogim delovima neba, verujem da svi ovi fenomeni koje naš naduvani ego i vredni mravlji um pokušava da etiketira, kategorizuje, prodre u njih i shvati ih, svi izviru iz istog začudnog izvora. To je majka svih 'drugih', i kada bismo ikada bili u stanju da upravimo pogled na njenu pravu prirodu, našli bismo da je ona za nas toliko strana, neshvatljiva i indiferentna, u onoj meri u kojoj je to naša priroda za bakterijalne mikrobe koji plivaju u kapi vode.''


Krajnja namera autora serije, i ove knjige, jeste da promeni naš način gledanja na stvari, da nas izbaci iz ustaljenog koloseka, iz kolotečine u kojoj nas druge serije i (kvazi)umetnički sadržaji već decenijama drže, a to je da na svako pitanje postoji odgovor, da se potreba za čvrstom, koherentnom i kristalno jasnom strukturom smatra aksiomom i ne dovodi u pitanje, i da je potpuno legitimno postaviti sledeće, tipično američko pitanje i insistirati na odgovoru: Možete li da elaborirate? (Could you elaborate on that?) Koliko ćemo biti sposobni za uništenje našeg ega, i ponovnu izgradnju istog od razbacanih parčića, zavisi od nas samih.
 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Dead or Alive: gole ženske i lažni kung fu

Trideset i treći stepen

Gradovi i himere Jovana Dučića