Постови

Приказују се постови за новембар, 2017

Hebrejski mitovi i njihova društvena uloga

Слика
Prvi tekst na ovom blogu je bio o Robertu Grejvzu a sada mu se ponovo vraćamo. On se između ostalog specijalizovao za grčke mitove i kod nas je nedavno objavljen zbornik njegovih originalnih interpretacija tih priča, ali je takođe bio ko-autor knjige o jevrejskim mitovima sa rabinom Rafaelom Pataijem. U opisu knjige Hebrejski mitovi: Knjiga postanja stoji sledeće: ''Detaljna analiza hebrejskih mitova i Knjige postanja je proizašla iz fantastične saradnje dva prijatelja, pesnika Roberta Grevsa koji je odrastao u protestantskoj porodici i uglednog univerzitetskog profesora Rafaela Pataia koji je odrastao u jevrejskoj porodici. Knjiga prevazilazi hrišćanske biblijske i hebrejske mitove i uvodi midraška tumačenja, narodne priče, apokrifne tekstove i ostale do tada nepoznate izvore u cilju kreiranja kompletne priče. Intrigantna analiza potisnutih i cenzurisanih događaja iz predbiblijskog perioda, uz osvrt na kulturu  pisane i usmene tradicije u kojoj duhovne vrednosti prožimaju ze…

Osveta Franje Kastiljonea

Слика
Kažnjavač (The Punisher) je poslednja u nizu Netfliksovih serija zasnovanih na Marvelovim super-herojima. Nakon Daredevil-a, Džesike Džouns, Luka Kejdža, Gvozdene Pesnice (Iron Fist) i Branitelja (ansambl ova četiri junaka), red je došao i na antiheroja i osvetnika, Frenka Kesla (rođen kao Frensis 'Frenk' Kastiljone). Još od svog prvog pojavljivanja u jednom broju Spajdermena Kažnjavač je bio kontroverzan strip junak. Dok je većina heroja u svojoj borbi protiv zla vođena raznolikim etičkim načelima (preovlađuje imperativ da se život ne sme nikome oduzeti bez preke potrebe), Kesl na svom pohodu ne preza od ubistava, otmica i mučenja, ostavljajući za sobom poduži spisak žrtava. Ono što je ovog ratnog veterana i bivšeg pripadnika specijalnih jedinica odvelo na stazu nasilja je ubistvo porodice - žene i dva deteta, od strane pripadnika mafije (mada se detalji o tom sudbonosnom događaju razlikuju u pojedinim adaptacijama).


U Marvelov projekat serija za Netfliks Kesl je uveden u dr…

Petrijin venac

Слика
Dragoslav Mihailović (rođen 1930) je srpski pisac i član SANU, u čija najpoznatija dela spadaju romani Kad su cvetale tikve (jedna od mojih omiljenih lektira u srednjoj školi), Petrijin venac, Čizmaši, Uhvati zvezdu padalicu i drugi. On takođe pripada onoj grupi intelektualaca, političara i crkvenih velikodostojnika - uz Borislava Pekića (kojem je posvećeno jedno poglavlje u romanu Petrijin venac), Slobodana Jovanovića, vladiku Nikolaja Velimirovića i mnoge druge, koji su bili na meti komunista. Godine 1950. je bio uhapšen i poslat na Goli otok gde je robijao dve godine, o čemu je napisao dokumentarno-publicističku knjigu u pet tomova. Nakon izlaska na slobodu, budući trajno obeležen kao politički zatvorenik i nepodobnik imao je problema da nađe stalno zaposlenje i više puta je bio otpuštan, dok se konačno nije okrenuo profesiji romanopisca.


Njegova drama Kad su cvetale tikve, adaptacija istoimenog romana, bila je zabranjena zbog pominjanja golootočkih zatvorenika a o njoj je javno g…

Zakoni i bezakonje

Слика
Zakoni su poslednji Platonov dijalog, ujedno i najduži, i sastoji se od dvanaest knjiga u kojima se raspravlja o prirodi zakona, njihovom poreklu, odnosu filosofije, religije i politike, kao i o ulozi koju muzika i fizičko vežbanje imaju na vaspitanje. Lica u dijalogu su Atinjanin (koji predstavlja samog Platona), Spartanac Megil i Krićanin Kleinija. Za razliku od Platonovih ranijih dijaloga ovde nema mnogo dramskog naboja (kao npr. u Gorgiji) i iznošenja argumenata i kontraargumenata dve strane koje se spore oko nekog pitanja već se postupno i marljivo dolazi do određenih tvrdnji o tome koji su zakoni najbolji za državu, kao i o tome šta treba da predstavlja pripremu, uvod ili temelj za njih same (vaspitanje, pobožnost, poslušnost). Platonu je rođak po majci bio jedan od najčuvenijih starogrčkih zakonodavaca, Solon, tako da se može reći da mu je dar za ovo pitanje bio u krvi.


Ono na šta Platon naročito polaže pažnju jeste težnja ka jedinstvenošću građana, i ka izgrađivanju svesti o t…

Duhovne vođe srpskog naroda: vladika Nikolaj

Слика
Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) je bio episkop Ohridske i Žičke eparhije, i danas važi za jednog od priznatih svetaca Srpske pravoslavne crkve. Školovao se u Nemačkoj, Švajcarskoj i Engleskoj i upoznavši se iz prve ruke sa tekovinama moderne zapadne civilizacije prezreo je njen materijalizam i antihrišćanski duh, pozivajući Srbe na to da se drže svojih tradicionalnih vrednosti. Nakon Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast bio je primoran da napusti zemlju kao navodni kolaboracionista, iako je tokom rata bio zatvoren u koncentracioni logor Dahau zbog pružanja podrške martovskom puču kojim je poništen pakt sa Nemačkom. Do danas osporavan od strane antinacionalista i autošovinista zbog stravičnog greha konzervativizma i tradicionalizma kao i skepse prema zapadnoj kulturi i civilizaciji, Velimirović ostaje kontroverzna figura - za prave Srbe i pravoslavce on je jedan sjajan duhovnik i propovednik autentičnog duha pravoslavlja, za one gorepomenute idealna meta za ocrnji…