Grad palih anđela
L.A. Noire je video igra razvojnog studija Rockstar Games, poznatog po naslovima kao što su Grand Theft Auto, Red Dead Redemption i Max Payne, izbačena na tržište 2011. godine a idejno i vizuelno osmišljena po uzoru na poseban žanr filmova u Holivudu - radi se o noar filmovima (na francuskom noir znači crno) koji su bili na vrhuncu popularnosti od ranih četrdesetih do kasnih pedesetih godina dvadesetog veka. Ono što karakteriše te filmove jesu crno-bela tehnika, igra svetlosti i senke po uzoru na nemački Ekspresionizam, akcenat na cinizmu i seksualnim motivima likova kao i komplikovani zapleti, sa čestim prekidima u narativnom toku i upotrebom 'flešbekova' (skokova u prošlost) po uzoru na pisce tzv. tvrdo kuvanih detektivskih romana (hard-boiled) kao što su Dašijel Hemet i Rejmond Čendler. Filmovi čiji su uticaji najočigledniji u igri jesu Goli grad (The Naked City - čitavo jedno poglavlje nosi isto ime, i zaplet je preuzet iz filma), Crna Dalija (The Black Dahlia), Nesalomivi (The Untouchables), Čajnataun (Chinatown) i Poverljivo iz El Eja (L.A. Confidential).
Radnja igre se dešava 1947. godine i igrač je stavljen u ulogu policijskog detektiva Kola Felpsa, veterana iz Drugog svetskog rata čija je karijera na uzlaznoj putanji. On i njegovi partneri rešavaju zločine iz četiri različita Odseka - za ubistva, poroke, paljevine i krađu automobila, skupljanjem tragova i isleđivanjem osumnjičenih ili svedoka, sa velikim naglaskom na aspekt policijske procedure (forenzička analiza, nadmudrivanje sa optuženima i njihovo uterivanje u laž, korišćenje resursa koji su policiji na raspolaganju kao što su baze podataka, doušnici itd). Svi dokazi se zapisuju u sveščicu i moraju se konsultovati kada se razgovara sa osobama od interesovanja. Na osnovu njihovog ponašanja (facijalni tikovi, vrpoljenje, lutanje pogledom) izjave im se mogu dovesti u sumnju ili ih se može direktno optužiti za laž, pod uslovom da za to postoje dokazi. Na kraju procesa saslušanja saznaje se koliko je reakcija na pitanje bilo adekvatno i dobijaju se poeni. Osim isleđivačkih deonica postoje i one akcione - potera za osumnjičenima bilo da trče ili su u nekom vozilu, kao i veliki oružani obračuni sa mafijašima, pljačkašima, kidnaperima...
Pored toga što se igrač baca u mrežu mnogobrojnih likova, fizičkih dokaza, mogućih motiva za delovanje i velikih zavera političkih moćnika i mafije, on je takođe u prilici da oseti autentični duh Amerike onoga vremena, a pogotovo grada Los Anđelesa. Drugi svetski rat je tek bio završen a na pomolu je bila paranoja prema komunistima kao novoj pretnji. U toku istrage se često nailazi na socijalne slučajeve i ljude sa margine društva, koji svoju šansu traže u statusu disidenta, bilo da je u pitanju komunizam ili anarhizam. Oni stoje nasuprot visokim policijskim zvaničnicima i uličnim detektivima koji su mahom konzervativci. Ta socijalna slika grada obuhvata i mnoge disfunkcionalne porodice čija se entropija i propadanje obično završava ubistvom. Naravno, tu je i holivudska dekadencija, pri čemu je korišćenje droga i seksualna raspuštenost još i najmanji problem - tu su mlade devojke koje su terane da snimaju pornografske filmove, povezanost mafije i filmske produkcije, kao i pedofilija.
Slučaj koji posebno privlači pažnju i koji je u igru ubačen po uzoru na stvarnost jeste čuveno nerešeno ubistvo Elizabet Šort, poznate kao Crna Dalija (po analogiji sa filmom Plava Dalija). To je inače jedno od najpoznatijih nerazrešenih ubistava u istoriji Amerike, u samom vrhu liste 'Da li ćemo ikada saznati?', uz slučajeve kao što je onaj serijskog ubice Zodijaka. Telo Elizabet Šort je nađeno na jednom praznom placu, presečeno na dva dela i postavljeno u specifičnu pozu, a ubica joj je takođe nožem napravio 'osmeh' na usnama. Kasnije je policija poštom dobila njenu tašnu, uz poruku od ubice koja je sačinjena od novinskih isečaka. Usledila je duga istraga, uz veliko interesovanje javnosti ali je vremenom, delom zbog ometanja od strane novinara, zamrla i ostala je samo duga lista osumnjičenih. Ovaj slučaj je ostao urezan u kolektivnu psihu Amerike, pre svega jer je skrenuo pažnju na nemoralan život i eksploataciju žena u Holivudu, pri tom podelivši javnost (bilo je onih koji su govorili da je Šortova zaslužila da bude ubijena zbog raskalašnog života koji je vodila). Tragove ovog incidenta možemo videti i u fiktivnom primeru Lore Palmer iz Tvin Piksa - mlada devojka za koju se tokom istrage utvrđuje da je bila sve samo ne nevinašce, podeljenost zajednice i svetlost koju slučaj baca na nju, mnogi osumnjičeni... Ceo slučaj je takođe ovekovečen (pitanje je koliko uspešno) u filmu Crna Dalija Brajana De Palme.
Igra, baš kao i noar filmovi, istražuje tamnu stranu ljudskih bića. Njeni likovi su vrlo često svojom krivicom ili spletom okolnosti stavljeni na stazu koja neumitno vodi u propast, pri čemu je navedena fatalistička slika često prikazana uz religijsku pozadinu - katolički Meksikanci sa imenima anđela i arhanđela, prisustvo raspeća i Biblije u bolnicama i stanovima, napuštene crkve u kojima se kriju serijske ubice, piromani koji smatraju da spaljivanjem šalju svoje žrtve u Raj, ubijanje žena uz citiranje Svetog Pavla. Grad koji se bukvalno zove Anđeli (zaslugom jednog katoličkog sveštenika koji ga je tako krstio) vremenom je postao grad palih anđela u liku korumpiranih policajaca, muzičara i glumaca ovisnih od droge i predatora u vrhu vlasti. Jedini tragovi svetlosti dolaze od neonskog osvetljenja i od retkih pojedinaca koji pokušavaju da se odupru sveopštem nihilizmu pri čemu njihovi napori često izgledaju kao borba protiv vetrenjača.
Radnja igre se dešava 1947. godine i igrač je stavljen u ulogu policijskog detektiva Kola Felpsa, veterana iz Drugog svetskog rata čija je karijera na uzlaznoj putanji. On i njegovi partneri rešavaju zločine iz četiri različita Odseka - za ubistva, poroke, paljevine i krađu automobila, skupljanjem tragova i isleđivanjem osumnjičenih ili svedoka, sa velikim naglaskom na aspekt policijske procedure (forenzička analiza, nadmudrivanje sa optuženima i njihovo uterivanje u laž, korišćenje resursa koji su policiji na raspolaganju kao što su baze podataka, doušnici itd). Svi dokazi se zapisuju u sveščicu i moraju se konsultovati kada se razgovara sa osobama od interesovanja. Na osnovu njihovog ponašanja (facijalni tikovi, vrpoljenje, lutanje pogledom) izjave im se mogu dovesti u sumnju ili ih se može direktno optužiti za laž, pod uslovom da za to postoje dokazi. Na kraju procesa saslušanja saznaje se koliko je reakcija na pitanje bilo adekvatno i dobijaju se poeni. Osim isleđivačkih deonica postoje i one akcione - potera za osumnjičenima bilo da trče ili su u nekom vozilu, kao i veliki oružani obračuni sa mafijašima, pljačkašima, kidnaperima...
Pored toga što se igrač baca u mrežu mnogobrojnih likova, fizičkih dokaza, mogućih motiva za delovanje i velikih zavera političkih moćnika i mafije, on je takođe u prilici da oseti autentični duh Amerike onoga vremena, a pogotovo grada Los Anđelesa. Drugi svetski rat je tek bio završen a na pomolu je bila paranoja prema komunistima kao novoj pretnji. U toku istrage se često nailazi na socijalne slučajeve i ljude sa margine društva, koji svoju šansu traže u statusu disidenta, bilo da je u pitanju komunizam ili anarhizam. Oni stoje nasuprot visokim policijskim zvaničnicima i uličnim detektivima koji su mahom konzervativci. Ta socijalna slika grada obuhvata i mnoge disfunkcionalne porodice čija se entropija i propadanje obično završava ubistvom. Naravno, tu je i holivudska dekadencija, pri čemu je korišćenje droga i seksualna raspuštenost još i najmanji problem - tu su mlade devojke koje su terane da snimaju pornografske filmove, povezanost mafije i filmske produkcije, kao i pedofilija.
Slučaj koji posebno privlači pažnju i koji je u igru ubačen po uzoru na stvarnost jeste čuveno nerešeno ubistvo Elizabet Šort, poznate kao Crna Dalija (po analogiji sa filmom Plava Dalija). To je inače jedno od najpoznatijih nerazrešenih ubistava u istoriji Amerike, u samom vrhu liste 'Da li ćemo ikada saznati?', uz slučajeve kao što je onaj serijskog ubice Zodijaka. Telo Elizabet Šort je nađeno na jednom praznom placu, presečeno na dva dela i postavljeno u specifičnu pozu, a ubica joj je takođe nožem napravio 'osmeh' na usnama. Kasnije je policija poštom dobila njenu tašnu, uz poruku od ubice koja je sačinjena od novinskih isečaka. Usledila je duga istraga, uz veliko interesovanje javnosti ali je vremenom, delom zbog ometanja od strane novinara, zamrla i ostala je samo duga lista osumnjičenih. Ovaj slučaj je ostao urezan u kolektivnu psihu Amerike, pre svega jer je skrenuo pažnju na nemoralan život i eksploataciju žena u Holivudu, pri tom podelivši javnost (bilo je onih koji su govorili da je Šortova zaslužila da bude ubijena zbog raskalašnog života koji je vodila). Tragove ovog incidenta možemo videti i u fiktivnom primeru Lore Palmer iz Tvin Piksa - mlada devojka za koju se tokom istrage utvrđuje da je bila sve samo ne nevinašce, podeljenost zajednice i svetlost koju slučaj baca na nju, mnogi osumnjičeni... Ceo slučaj je takođe ovekovečen (pitanje je koliko uspešno) u filmu Crna Dalija Brajana De Palme.
Igra, baš kao i noar filmovi, istražuje tamnu stranu ljudskih bića. Njeni likovi su vrlo često svojom krivicom ili spletom okolnosti stavljeni na stazu koja neumitno vodi u propast, pri čemu je navedena fatalistička slika često prikazana uz religijsku pozadinu - katolički Meksikanci sa imenima anđela i arhanđela, prisustvo raspeća i Biblije u bolnicama i stanovima, napuštene crkve u kojima se kriju serijske ubice, piromani koji smatraju da spaljivanjem šalju svoje žrtve u Raj, ubijanje žena uz citiranje Svetog Pavla. Grad koji se bukvalno zove Anđeli (zaslugom jednog katoličkog sveštenika koji ga je tako krstio) vremenom je postao grad palih anđela u liku korumpiranih policajaca, muzičara i glumaca ovisnih od droge i predatora u vrhu vlasti. Jedini tragovi svetlosti dolaze od neonskog osvetljenja i od retkih pojedinaca koji pokušavaju da se odupru sveopštem nihilizmu pri čemu njihovi napori često izgledaju kao borba protiv vetrenjača.
Коментари
Постави коментар