VALIS: Naučnofantastični misticizam Filipa K. Dika

Filip K. Dik (1928 - 1982) je jedan od najčuvenijih pisaca naučne fantastike u dvadesetom veku, čije su knjige i kratke priče doživele veliki broj filmskih adaptacija. Najpoznatiji film inspirisan njegovim delima je svakako Blade Runner a tu su i Total Recall, Minority Report, A Scanner Darkly, The Adjustment Bureau i drugi. Dok su njegove kolege iz žanra naučne fantastike, poput Stanislava Lema, Artura Klarka i Isaka Asimova, u svojim delima stavljali naglasak prevashodno na tzv. tvrdu nauku, ono što je empirijski proverljivo i što ostaje u prilično uskim okvirima egzaktne nauke, a sve što je van tih granica proglašavali (makar za sada) nesaznatljivim i nenaučnim, za Dika se može reći da ga je upravo transcendiranje onoga što je vidljivo i opipljivo najviše i zanimalo tokom spisateljske karijere. Tamo gde su Lem, Klark i Asimov suvi racionalisti, skrušeni pred granicama razuma, a opet veliki optimisti po pitanju blagodati koje nauka pruža čovečanstvu, Dik se okreće religiji i mističkim iskustvima kao metodama sticanja znanja kroz otkrovenja ili teofanije (kada nam se Bog otkriva) a sama tehnologija u većini slučajeva ima negativne konotacije, odnosno pogoršava naš životni stil i biva zloupotrebljena od strane moćnika. Slobodno se može reći da su njegove ideje uticale na stvaranje posebnog žanra naučne fantastike - kiberpank, koji je u potpunosti distopijski i pesimističan u poređenju sa ranijom naučnom fantastikom. Vilijem Gibson, nezvanični tvorac tog žanra, po sopstvenom priznanju je bio pod velikim Dikovim uticajem.


Roman VALIS spada u poznu fazu Dikovog stvaralaštva i objavljen je samo godinu dana pre njegove smrti. Za razliku od ranijeg remek-dela Ubik, ovaj roman je u mnogo manjoj meri žanrovski a u mnogo većoj filozofski i teološki i bavi se posledicama kontrakulture šezdesetih godina dvadesetog veka kada su mnogi ljudi probali psihodelične droge pod uticajem učenja Timotija Lirija. Bilo je to doba hipika, doba nade da će se svet promeniti i da će mir pobediti. Zvaničnim institucijama se nije verovalo, pogotovo vladama država, one su na kraju krajeva i dalje igrale smrtonosne ratne igre. Ljudi koji su nešto želeli da promene, poput Kenedija, Martina Lutera Kinga i mnogih drugih, bili su ubijeni. Sam Dik je takođe probao mnoge droge i o posledicama toga je detaljnije pisao u romanu A Scanner Darkly dok se likovi u VALIS-u tog perioda samo sećaju. Nova moda koja je zamenila eksperimentisanje sa drogama bila je teologija, rasprave o Bogu i potraga za njim. Ili je jedno proisticalo iz drugog.


Glavni junak romana se zove Horselover Fat, što je zapravo alter-ego samog pisca. Na grčkom Filip znači ljubitelj konja dok je nemački prevod piščevog prezimena upravo Fat - debeo. On, kao i Dik, vrši neuspeo pokušaj samoubistva, prvi put kada ga supruga ostavi a drugi put kada jedna njegova prijateljica, Glorija, izvrši samoubistvo. On postaje opsednut tim događajem. Kako je moguće da je takvo bezumlje odnelo pobedu nad razumom? Zašto je Bog to dozvolio? Zašto je uopšte dozvolio patnju? Kasnije, tokom psihoterapije Fetu biva predočeno da on ima veliki problem - kompulzivnu potrebu da pomaže drugima. Pošto nije uspeo da pomogne Gloriji on doživljava nervni slom.

Nakon toga dolazi do teofanije. On biva pogođen u oči zracima čudne ružičaste boje, koja ne postoji u poznatom spektru boja. Obraća mu se glas i saopštava mu da je njegov sin bolestan i da ima cistu koja će ga ubiti ako ne dođe do lekarske intervencije. On saopštava to lekarima, upozorenje se pokazuje kao verodostojno i njegov sin je spasen. Od tog momenta Fet je na misiji da spozna prirodu bića koje mu se obratilo i spasilo sina. On proučava mnoge izvore iz istorije filozofije i religije i piše svoj Traktat koji je zapravo neka varijanta knjige Egzegeza Filipa K. Dika koju je ovaj zaista napisao i u kojoj su sadržane sve ideje kojima se za života bavio na tu temu.


Stavke u Traktatu su brojne i često kontradiktorne ali se može izvesti njihov generalni opis. Slično dešavanjima u romanu Ubik, Fet veruje da se u svetu bore iracionalne i racionalne sile. Kao i Platon, koji je podučavao da svetom vlada ananke - čist slučaj, haos bez smisla, ali da postoji nus - um ili rukovodeći princip koji u ananke uvodi smisao, oblik, razumnost. Osim Platona Fet (tj. Dik) se poziva i na drevna učenja gnostičara po kojima postoje dva Tvorca. Svetom u kojem mi živimo upravlja slepi i ludi Samael i on je zli demijurg koji je odgovoran za sve što je loše dok međutim postoji pravi Bog koji je izvan ovoga sveta i koji nas jedini može spasiti. Ređaju se reference na druge mislioce i učenja, tu su još i Hermes Trismegistos, Majstor Ekhart, Tejar de Šarden, Rozenkrojceri, rani hrišćani i mnogi drugi. Ono što je u centru ideje Mesije ili Spasitelja jeste upravo terapeutska moć, sposobnost da se podari ozdravljenje u svakom smislu te reči.


Fetovi prijatelji u početku veruju da je on potpuno lud i pokušavaju da mu pomognu. Jedan od njih, Kevin, jeste cinik koji Fetovu situaciju pokušava da objasni na najprizemniji način - sve je posledica nejebice, da je u uspešnoj vezi sa ženom ne bi bilo nikakvih problema. Isti taj Kevin sve vreme insistira na tome da je Bog ili nepravedan ili lud ili okrutan, uzimajući za primer svoju mačku koju je pregazio automobil. Drugi prijatelj, Dejvid, jeste stereotipni Katolik, utvrđen u svojoj veri, pomalo dosadan. Tokom njihovih interakcija prikazuju nam se mnogi načini na koje se mistična iskustva mogu interpretirati.

Kasnije, tokom istrage, dolazi se do saznanja da je VALIS sovjetska skraćenica za Vast Active Living Intelligence System, što je način da se svemoguće biće zamisli kao džinovski kompjuter, odnosno kroz prizmu tehnologije. Dik je takođe mislio da su neke od vizija koje je doživljavao bile posledica namernog delovanja talasima od strane Sovjeta ili nekog drugog ko poseduje tu tehnologiju. Da li je Mesija stvaran ili je u pitanju samo prevara, skriveni mikrofoni i odašiljači kojima se poruka šalje sa nekog drugog mesta? Šta je stvarno a šta je samo hologram?


Dik je jedinstven po ovom spajanju drevnih religijskih učenja i novih tehnoloških pojmova. Koliko god se teme o kojima piše mogu odbaciti kao posledica ludila ili prekomerne upotrebe psihodelika, neke stvari ipak kopkaju našu maštu. U jednom intervjuu on je izjavio da je tokom jednog transa progovorio na starogrčkom i latinskom, što su potvrdile osobe koje su bile u njegovoj blizini. Takođe, predvideo je neke događaje, konkretno da će dobiti neka pisma i tvrdio je da je to postigao uspostavljanjem telepatske veze sa drugim entitetima. Uzevši u obzir poziciju u kojoj se danas nauka i naučna fantastika nalaze, slobodno se može reći da je njegov neortodoksni pristup najbolje izdržao test vremena dok je u umetničkom smislu nesumnjivo bio najuspeliji u svom žanru, o čemu svedoče brojni filmovi inspirisani njegovim delima. Njegov lik i delo su najbolja ilustracija o tome da termini kao što su racionalno i iracionalno, koje često uzimamo zdravo za gotovo, uopšte nisu tako jasno razgraničeni.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Dead or Alive: gole ženske i lažni kung fu

Trideset i treći stepen

Gradovi i himere Jovana Dučića