Izlet u Garden Expo Park

Najbolja stvar u vezi sa Kinom su parkovi i priroda. U samom Pekingu ima desetak većih parkova, za koje je potrebno izdvojiti dosta vremena da bi se obišli u potpunosti, i bezbroj manjih. Poseta svakom od njih je bila posebna avantura ali mi je Garden Expo ostao u posebnom sećanju iz više razloga. Glavni je taj što se nalazi na samoj periferiji grada, a ne u središtu, pa ga samim tim mimoilaze uobičajene gomile posetilaca, sa kojima se inače mora deliti uživanje u lepim prizorima u Kini. On se nalazi u blizini pretposlednje stanice metroa na liniji 14, u zapadnom delu grada (distrikt Haidian). Tu se voz već ne kreće pod zemljom već na nadvožnjaku koji preseca nepregledna polja. Jednom kada stupite u taj deo okruženi ste potpunom tišinom, nema ni kola ni ljudi, dakle milina jedna, i pravi spas od uobičajene gradske vreve i gungule.

Sam park je sagrađen da bi bio poprište izložbe 2013. godine i zauzima površinu od 267 hektara. Na samom ulazu možete videti mapu koja ovako izgleda.

Ovo je samo deo mape, na njoj su jasno obeležene lokacije bašti, toaleta, restorana i drugih mesta. Kao što vidite, na prikazu je jedno nepregledno mnoštvo različitih tipova bašti i vrtova iz svih kineskih provincija (i različitih dinastija), od kojih svaka ima svoju filozofiju uređenja prostora. Dok sam uživao u različitim prizorima shvatio sam da je to ono što stranac obično i traži kad dođe u ovu zemlju, dakle autentičnu kulturu koja je danas u velikoj meri izgubljena i potisnuta ružnim stambenim zgradama.

Na samom početku, pre domaćih vrtova, mogu se videti uzorci evropskog stila.

Tu je takođe i arapska bašta. Ona je sa svih strana okružena zidom, ima klupe za sedenje i deluje kao da je namenjena da bude oaza za opuštanje i razmišljanje.

Taj dan društvo mi je pravila moja draga koleginica iz Rumunije, Bjanka Irimieš.

 

Oboje smo se smejali ovom natpisu iz WC-a. Takva zloupotreba engleskog je veoma česta u Kini.

Nakon uvodnog dela, sa vrtovima iz stranih zemalja, počinje se sa domaćim. Ovo je samo mali uzorak onoga što se može videti, pošto različitih kineskih vrtova ima oko pedeset.

Na ovoj poslednjoj slici se sa desne strane može videti nadvožnjak po kojem putuje voz.

Na samom kraju kompleksa, kada se prođe izložbeni deo, dolazi se do velikog brda na čijem se vrhu nalazi ogromna pagoda, i sa kojeg se pruža sjajan pogled na grad i okolinu.

 U retrospektivi, ono što je bilo posebno kod ovog izleta, i što ga izdvaja od ostalih, jeste mogućnost da se uživa u našem, zapadnjačkom viđenju odlaska u prirodu, koje podrazumeva osamljenost od ljudi i mase. Za Kineze, koji su veliki kolektivisti i ljubitelji odlaska bilo gde u velikim grupama od po četvoro, petoro i više, nezamislivo je takvo osećanje a strancima koji žive i rade tamo, nedostaje kao što žednom fali vode.